Kosovo pokreće inicijativu za istinu i pomirenje

02/06/2012

Kosovska vlada je otvorila širok dijalog sa ciljem da se reši pitanje ratnih zločina i postigne pomirenje između Albanaca i Srba, 13 godina posle oružanog sukoba.

Safet Kabašaj

Izgradnja ove zemlje ne može da bude potpuna bez pomirenja, izjavio je međunarodni civilni predstavnik na Kosovu Piter Fejt. [Rojters]

Kosovski premijer Hašim Tači predlaže regionalnu komisiju za istinu i pomirenje za bivšu Jugoslaviju, koja bi istražila ratne zločine počinjene tokom sukoba devedesetih godina.

„Počećemo i raditi na ovom pitanju koliko možemo, daćemo sve od sebe da se angažujemo i sarađujemo sa zemljama u regionu“, izjavio je potpredsednik vlade Hajredin Kuči.

Komisija bi utvrdila šta se dogodilo u svakom ratnom zločinu, uspostavila program odštete za žrtve, porodice žrtava i krivično gonila počinioce.

Državni sekretar srpskog ministarstva za Kosovo Oliver Ivanović izjavio je da će dijalog između Prištine i Beograda, u kojem posreduje EU, dovesti do pomirenja između Srba i Albanaca.

„Svaki korak u tom smislu čini pomirenje mogućim, što je potrebno na obe strane“, rekao je Ivanović za SETimes, dodajući da je uveren da će nova srpska vlada, čije se formiranje još čeka, nastaviti dijalog sa Prištinom.

„Do pomirenja bi trebalo da dođe između dva naroda, tako da mora da postoji iskren pristup sa obe strane, uključujući treću, međunarodnu zajednicu“, rekao je Ivanović.

Prema njegovim rečima, pomirenje je moguće, ali je dodao da krivci sa obe strane moraju da se suoče sa pravdom.

„Oni iz Srbije koji su krivi ili su izručeni u Hag ili se suočavaju sa pravdom pred nacionalnim sudovima u Srbiji. Očajnički čekam da vidim kada će kosovsko pravosuđe početi da radi na slučajevima ratnih zločina počinjenim nad Srbima tokom perioda od 1998. do 1999. godine“, rekao je Ivanović.

Srpski član Ustavnog suda Kosova sudija Ivan Čukalović izjavio je za SETimes da je ideja važan korak za pomirenje i preduslov za zajedničku budućnost.

„Ako smo iskreni, što se, verujem, gradi korak po korak; Srbi i Albanci sami mogu da pronađu rešenje i iznenade međunarodnu zajednicu“, rekao je Čukalović.

Različita iskustva i ratna stradanja reflektuju poziciju različitih etničkih grupa u pogledu inicijative. Haki Kasumi, šef asocijacije za nestale Albance, misli da je trebalo preduzeti druge korake pre ovog poteza vlade.

„Još uvek je rano, jer prvo mora da bude priznata krivica, da usledi izvinjenje i onda možemo da nastavimo sa ovom inicijativom“, rekao je Kasumi za SETimes.

On priznaje da je ideja pozitivna i važna za porodice svih žrtava. „Mi iskreno želimo da utvrdimo sudbinu naših nestalih i pronađemo počinioce, kako bi mogli da dobiju kaznu koju zaslužuju, ali posao mora drugačije da se odradi.“

Vladina inicijativa je pozitivna poruka porodicima svih ratnih žrtava, izjavio je za SETimes Nebojša Perić, čiji je otac kidnapovan u oktobru 1999. godine i pronađen mrtav 13 dana kasnije.

„Konačno, 12 godina posle rata, imamo konkretne korake i mere zvaničnih institucija, a vrlo je važno da državne institucije na Kosovu steknu poverenje porodica žrtava“, rekao je Perić.

Ketrin Cise van den Mujsenberg, izvršna direktorka Instituta za istorijsku pravdu i pomirenje, sa sedištem u Hagu, odobrava inicijativu Prištine.

„Na Kosovu postoji visok osećaj nadležnosti oko tog pitanja, u suočavanju sa prošlošću, jer to niko drugi neće uraditi. Kosovo mora to da uradi samo“, rekla je ona za SETimes.

Inicijative za formiranje komisije za istinu i pomirenje u bivšim jugoslovenskim republikama do sada su propadale.

U martu 2001. godine, nekoliko dana pre hapšenja Slobodana Miloševića, političar Vojislav Koštunica uspostavio je komisiju za istinu i pomirenje, sa ciljem da se utvrdi istina o zločinima počinjenim u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina. Komisiju je ukinula Ustavna komisija u martu 2003. godine.

U Bosni i Hercegovini je bilo više neuspešnih pokušaja da se pokrene takva inicijativa. Početkom dvehiljaditih civilno društvo bilo je rešeno da uspostavi komisiju za istinu i pomirenje, ali mu je nedostajala neophodna podrška vlada.

Kao rezultat toga, oko 1.800 nevladinih organizacija iz bivše Jugoslavije osnovalo je zajedničku asocijaciju KOMRA, sa ciljem da se utvrdi istina o svakom zločinu u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina. Jedna od njenih namera bila je da uključi vlade u inicijativu.